U trenucima intezivnih događanja, pometnje i zbunjenosti najbolje pomažu putovanja. Najbolje je spakirati kofere i zbrisati na neko vrijeme. Posebice na neko dosad neistraženo mjesto prema kojem još niste stigli izgraditi odnos. U takvoj oazi novog mira koja vas neće opterećivati poznatim licima neke će se stvari iskristalizirati i postati jasne. Ponekad je potrebno odmaknuti stranicu knjige od lica kako bismo vidjeli ono što je na njoj napisano. Kada smo usredotočeni na čitanje slova i riječi, gubimo se u sitnicama i ne vidimo cjelinu. Na malim putovanjima udaljavamo se od sitnih radosti i problema, svakodnevnih dvojbi i trivijalnih muka, a na površinu ispliva ono što je za nas temeljno i najbitnije. S dobivenom distancom nestaju nevažne stvari, gube se nebitne ljubavi, nestaju dileme. Mala putovanja puna su malih heureka, neočekivanih, ponekad iznenađujućih otkrića. Ono što smo ostavili kod kuće odjednom možemo sagledati bez straha i stvari odjednom i nisu tako mutne. Možda zato na povratku nekako intenzivno okrećemo telefonske brojeve, čistimo hard diskove i bacamo se na njihovu defragmentaciju. Prava mala generalka.
U vremenima punim dvojbi dobro je otputovati. Ostaviti svoj život iza sebe i baciti na njega pogled iz daljine. Neke će se stvari sigurno poslagati, počupat ćete korov, pa opet spremno na životnu frontu. Iako vam se nekako baš i ne da.
Uskoro se spremam na jedno takvo putovanje. Skupilo se previše stvari, potrebno je napraviti čistku. Kad se vratim, hard diskovi će tiho presti poput najzadovoljnije mačke. A to je ona prava stvar.
